Значајне личности

Милорад С. Милошевић, протојереј ставрофор (14.8.2021. Багрдан, Јагодина - 17.1.2014. Багрдан, Јагодина)

Богословију је завршио у Призрену, матуру у Патријаршији 1946, дипломирао на Богословском факултету у Београду 1951. Парох багрдански, а од 1957. до пензионисања 1979. јагодински. Писац; сарађивао у бројним листовима и часописима. У рукопису оставио Летопис јагодинских цркава. Познат Библиофил и ерудита.

(Миленковић Малиша, Саборни храм светих апостола Петра и Павла,, споменица 1899-1999, Јагодина, 2000, 134; Поморавски олтари, Јагодина, 1/1991, 2)



2016-06-10: Књижевник Ратко Стојиловић о проти Милету

2016-06-10: Са вечери посвећене животу и раду проти Милету

Google+ Post

Душан М. Дачић(1924-2009.)

Писац, Душан М. Дачић (1924-2009.), родио се у Багрдану  где је завршио основну школу. Нижу гимназију и Учитељску школу завршио је у Јагодини. Као учитељ је службовао две године (Багрдан, Ловци, Кочино село, Деоница), а затим се уписао на Богословски факултет у Београду (1946). После дипломирања 1950. службовао је као професор Призренске богословије око десет година. Из Призрена је, као стипендиста Светског савета цркава из Женеве, боравио у Бону (1960/61) где је слушао религијску педагокику.

Године 1964. премештен је по потреби службе у Сремске Карловце, где је радио на обнови ове старе Богословије и на дужности професора и васпитача остао до 1978. када је изабран за ректора Богословије Светог Саве у Београду. 2000. године Свети архијерејски синод поставља ректора Душана Дачића за инспектора Богословија Српске православне цркве, где и данас ради.
У чин ђакона рукоположен је 1958. у Призрену, у чин презвитера 1978. када је одликован и чином протојереја, а Напрсним крстом одликован је 28.04.1994. године.
Пише и сарађује у свим црквеним листовима и часописима. Истакао се писањем уџбеника за богословије: Методика религијске наставе, Историја књижевности у четири тома, Теорија књижевности.
Затим монограгфије: Манастир Јошаница,1979; Монах Теодосије Хиландарац, 1974; Естетска анализа дела Светог Саве,1987; Стеван првовенчани,владар и књижевник,1970.
Збирке песама: Од Растка до Светог Саве,1981; Поема о Хиландару,1982.
Драма: Вук по други пут међу Србима,1987 и
Романи: Камиље појило, Бајка за мртве, Поема о Јасеновцу, Са обала Камиљег појила.
Преводи са немачког (Берђајев: Дух и стварност, О назначењу човека) и руског језика.

Линкови:

Адаптирани текст са линка.

Јован Милосављевић (1919-1941.)

Рођен је 9. јануара 1919. године у селу Багрдану, код Јагодине. Основну школу и гимназију је завршио у Београду, где се његова породица преселила, јер му се отац Милан запослио као железничар.
Године 1927. је уписао Медицински факултет Београдског универзитета. На студијама је врло активно учествовао у студентском покрету, а 1933. године примљен је у Комунистичку партију Југославије. Одмах по пријему у Партију Јоца је постао секретар партијске организације на Медицинском факултету.
Породица му је јако тешко живела, а после очеве смрти, мајка му је остала са петоро деце, због чега су 1940. године, морали да се преселе у Јагодину. Јоца је морао да преузме бригу о материјалном обезбеђивању породице. Али и поред тога био је веома активан у организовању омладински организација у Јагодини и околини. Био је веома познат међу радницима у Ћуприји, Параћину и Јагодини. Због комунистичке активности више пута је хапшен и прогањан.
Почетком 1941. године постао је члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину. 8. августа 1941. године пошао је да ступи у Први поморавски НОП одред, у којем је требало да преузме дужност политичког комесара. Путовао је заједно са Животом Станисављевићем, чланом ОК КПЈ за Јагодину и Миланом Премасунцем, чланом Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Пут их је водио преко Ћуприје, где је Јоцу (иако обученог у сељачко одело), препознао један фолксдојчер, који је пре рата радио у фабрици шећера у Ћуприји. Фолксдојчер је одмах пуцао на сву тројицу. Живота је одмах убијен, Милан је успео да побегне, а Јоца је био рањен у ногу и ухваћен.
Одмах је пребачен у немачку команду где су почели са саслушањем. Иако рањеног, Немци су га страховито мучили, због чега је после неколико сати преминуо.
О његовој погибији, у рублици „Пали у борби смрћу хероја“ писао је „Билтену Врховног штаба НОПО Југославије“ број 7-8, октобра 1941. године, а за народног хероја проглашен је 6. јула 1953. године.
Читава Јоцина породица је активно учествовала у Народноослободилачке борбе - мајка Вида и сестра Зорица су били борци Беличког партизанског одреда, а млађи брат Петар (1925-1942), је погинио, као борац Друге пролетерске бригаде, септембра 1942. године на Мањачи. Јоцина супруга Радмила Трифуновић Хитра (1919-1943), такође студент медицине и народни херој, погинула је 1943. године у пожареваком крају.
Comments